Da li je neophodno krštenje?

Jovan 1:12 nam kaže šta je neophodno da bi postali deca Božija. "A koji Ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji, koji veruju u ime Njegovo." Reč "verovati" u ovom stihu je ta ista reč koju Jovan koristi 99 puta u svom evanđelju. I ona znači u potpunosti se pouzdati u Isusa.

Sva poglavlja u poslanici Rimljanima pokazuju da čovek stupa u odnos sa Bogom verom, verujući. Pavle ulaže velike napore u Rimljanima 2- 4 (posebno u 4. glavi) da pokaže da je Abraham spasen i da ga je Bog proglasio pravednim, zbog njegove vere u Boga - a ne zbog svog obrezivanja. U 2. stihu, Pavle govori o obrezivanju kao o „delima“. Da je Abraham obrezanjem postao pravedan, tada bi imao čime da se pohvali (4:2), ali ne i pred Bogom. Bog prihvata ljude i dovodi ih u odnos sa Sobom na osnovu njihove vere …" A onome koji ne radi, a veruje Onog koji pravda bezbožnika, prima se vera njegova u pravdu." (4:5)

Postoji duhovno krštenje koje je deo spasenja. Kada verujemo u Njega, krštavamo se u Hrista (Rimljanima 6:3-4). Ovo je vrlo stvarno i duhovno krštenje, baš kao što je i raspeće s Njim takođe duhovno (ne bukvalno) (Rim 6:5).

Iako bi svi vernici u Isusu trebali da slede Njegovu zapovest da se krste (Matej 28:19), to nije neophodno za spasenje niti mu je ekvivalentno. Spasenje je milošću samo kroz veru (Efešanima 2:8-9, 1.Jovanova 5:11-13, Jovan 3:16, Luka 7:50, Rimljanima 10: 9-10, Dela 16:30-31, Rimljanima 1:16 -17, 2.Timoteju 3:15, 1.Petrova 1: 3-5,9). Krštenje vodom je spoljni znak unutrašnjeg preobraženja i čišćenja koji identifikuje čoveka sa telom Hristovim (Rimljanima 6: 1-16).

Kada se neko krsti vodom, to treba da bude identifikovanje sa telom Hristovim, svedočanstvo drugima da ta osoba veruje u Isusa i da Njemu pripada. Ne spašava krštenje, već vera u Isusa. Slično je i kada neko daje svedočanstvo svoje vere pred crkvom. Davanje izjave nije ono što spašava čoveka, već njegova vera u Isusa. Krštenje vodom ili javno ispovedanje vere je priznavanje onoga što je već postalo istinito za tu osobu - vera u Isusa. Jovan 15 i druga mesta govore o Isusu koji se nastanjuje u nas čim poverujemo. Mnogi delovi Svetog pisma govore o tome da On ulazi u naš život (Rim 8:9-10) kada poverujemo.

Od trenutka kada primimo Hrista, kršteni smo Duhom. 1. Korinćanima 12:12-13 kaže: " Jer kao što je telo jedno i ude ima mnoge, a svi udi jednog tela, premda su mnogi, jedno su telo: tako i Hristos. Jer jednim duhom mi se svi krstismo u jedno telo, bili Jevreji, ili Grci, ili robovi, ili sami svoji; i svi se jednim Duhom napojismo." A Efežanima 1:13-14 kaže: " Kroz kog i vi, čuvši reč istine, jevanđelje spasenja svog, u kome i verovavši zapečatiste se Svetim Duhom obećanja, Koji je zalog nasledstva našeg za izbavljenje tečevine na hvalu slave Njegove." Rimljanima 8 takođe opširno govori o Duhu koji prebiva u onima koji veruju.