Dovođenje Boga u negativne okolnosti
Da li vam se dogodilo nešto negativno u poslednjih 24 sata ili prošle nedelje? Ako nije, onda hoće! Jer je sam Gospod rekao: „ U svetu ćete imati nevolju.“ Ali rekao je: „Ali ne bojte se, jer ja nadvladah svet.“1 A apostol Jovan piše: „ I vera je naša ova pobeda koja pobedi svet.“2 Pošto negativne okolnosti ulaze u naš život, važno je da znamo da možemo verovati Bogu koji je veran usred naših izazova.
Gospod je rekao: " Nebo i zemlja proći će, ali reči moje neće proći."3 To znači da je Njegova Reč istinitija od svega što osećamo i istinitija od bilo koje okolnosti koja će ikada postojati u našem životu. Šta je vera? Uzimanje Boga za reč.
Naročito je važno da znamo da je Njegova Reč istinitija od onoga kako se osećamo kada negativnosti udare. Šta kaže Gospod, kolika je vere potrebna za rešavanje situacije? Koja je najmanja jedinica vere? Isus reče: " Jer vam kažem zaista: ako imate vere koliko zrno gorušičino, reći ćete gori ovoj: Pređi odavde tamo, i preći će, i ništa neće vam biti nemoguće."4 Zrno gorušice je sićušno okruglo seme. Mislim da samo zbog Njegove milosti On kaže da nam treba samo gorušičino zrno. Zahvalna sam što ne kaže da nam treba vera veličine narandže ili jabuke.
Ako samo nešto „osećamo“ i to je sve, onda idemo strmoglavo nadole. Ali ako uzmemo to gorušičino zrno vere i odlučimo svojom voljom da malo držimo Boga za Njegovu Reč, čak i ako naša osećanja vrište za 180 stepeni u drugom smeru, onda Bog ima sa čim da radi. On traži od nas da Mu verujemo: " Jer po veri živimo, a ne po gledanju."5 Sveto pismo kaže u Rimljanima 1:17 da idemo „ iz vere u veru “. Mi pomalo držimo Boga za Njegovu Reč, a zatim sve više i više.
Mnogo puta su mi ljudi rekli: „Dobar hrišćanin ne bi trebao tako da se oseća.“ Ili čujem kako drugi kažu: „Da sam na tvom mestu ne bih se tako osećao.“ Činjenica je da se osećate tako kako se osećate, ali šta ćete uraditi sa tim?
Da li ste ikada videli ovaj dijagram u obliku voza? Lokomotiva predstavlja Božiju Reč, Bibliju, koja je istina: „Činjenica“. Vagon sa ugljem predstavlja našu veru u Božiju Reč. I na kraju, poslednji vagon teretnog voza predstavlja naša osećanja. Lokomotiva vuče vagone, a ne poslednji vagon. U redu je imati osećanja. Stvoreni ste po Božijoj slici kao emocionalna bića i imate osećanja. Ali naša osećanja su često nepouzdana. Svoju veru treba da stavimo u Boga i Njegovu Reč.
Mislim da je naš najbolji primer, kao i uvek, sam Gospod Isus Hrist. Ako Ga pogledate u Getsemanskom vrtu, neposredno pre nego što je trebalo da ode na krst, Isus nije rekao: „Sin Božiji se ne bi trebao ovako osećati“. Niti je rekao: „Da verujem Bogu ne bih se ovako osećao.“ Ako pogledate te odlomke, videćete da je osećao sve što je trebalo da oseti. Piše: " … zabrinu se i poče tužiti…Žalosna je duša moja do smrti;…"6 Pogledajte reči iz Svetog pisma koje Ga opisuju u to vreme. Bio je duboko ožalošćen, uznemiren, tužan, u agoniji - sve osećanja. Ali, verovao je Ocu usred Svojih osećanja, govoreći Mu: ".. ne kako ja hoću nego kako Ti."7
Ne treba da natrpate svoje emocije ili da ih samo isključite. Možete imati duboka osećanja i verovati Bogu usred tih osećanja. Ako to imate, to će vas osloboditi.
Imajući ovo u pozadini, kako onda da dovedemo Boga u negativne okolnosti? Pogledajmo tri načina.
1. Boga dovodimo u negativno tako što Ga hvalimo i zahvaljujemo Mu se
Prvi način na koji Boga dovodimo u negativno je da Ga hvalimo i da Mu se zahvaljujemo. Efežanima 5:18-20 kaže: " I ne opijajte se vinom u kome je kurvarstvo, nego se još ispunjavajte duhom, Govoreći među sobom u psalmima i pojanju i pesmama duhovnim, pevajući i pripevajući u srcima svojim Gospodu; Zahvaljujući za svašta u ime Gospoda našeg Isusa Hrista Bogu i Ocu;"
A 1. Solunjanima 5:18: " Molite se Bogu bez prestanka. Na svačemu zahvaljujte; jer je ovo volja Božija u Hristu Isusu od vas." Najteže mi je da se zahvalim kada sam u negativnoj situaciji i ne želim da se zahvalim.
Čula sam pre nekoliko godina priču koja mi je pomogla da ovo prisvojim za sebe i učinim vrlo praktičnim. Žena i njen suprug čuli su govornika kako govori o tome da treba da slave Boga i zahvaljuju Mu za sve u njihovom životu, posebno za najteže stvari. Dok su se vraćali kući, rekli su: „Znate li šta je najteže u našem životu? To je naš sin. "
Imali su sedamnaestogodišnjeg sina koji im nikada nije zadavao ništa drugo osim nevolje. Bilo je teško majci, ocu, braći i sestrama. Učinili su sve što su znali i umeli ali jednostavno ništa nije uspelo. Tako su se na putu do kuće po prvi put zahvalili Bogu za svog sina i hvalili Boga za njega.
Njihov sin je bio sam kod kuće te noći i dok su prilazili kući, primetili su da su sva svetla upaljena. Rekli su: „Oče, zahvaljujemo Ti i dajemo Ti slavu za našeg sina. Čak Te hvalimo i zahvaljujemo na upaljenim svetlima. “
Zatim su ušli u kuhinju i našli najveći nered koji ste ikada mogli zamisliti. Na pultu su bile posude za led i limenke koka-kole, hleb i majonez, senf, meso za ručak, kolačići i čips. Zastali su i rekli: „Gospode, mi Te slavimo i zahvaljujemo Ti za našeg sina. Čak Te hvalimo i zahvaljujemo i za ovaj nered. “
Zatim su ušli u dnevnu sobu. TV je bio upaljen, a svuda su bili razbacani papiri, zaostale limenke, kolačići i sendviči. Zastali su i rekli: „Slavimo Te i zahvaljujemo na našem sinu, hvalimo Te i zahvaljujemo na ovom neredu.“
Nastavili su da slave Boga i zahvaljuju Mu za svog sina, čitav taj dan, sutradan i sutradan. U nedelju popodne neko je pokucao na vrata njihove spavaće sobe. Bio je to sin. Pitao je: „Mama i tata, mogu li da uđem i razgovaram s vama?“ Nastavio je: „Mama, tata, mnogo razmišljam, posebno u poslednje vreme. Znate, ja sam jadan, nesretan i frustriran otkada imam sećanja. Znate, nisam mogao da se istresam na svojim prijateljima, jer su mi bili potrebni. Prema njima sam morao biti fin. Ne mogu da iskažem neprijateljstvo prema svojim nastavnicima, jer želim da donesem barem upola pristojne ocene. Mama, tata, stvar koju sada shvatam jeste da sam to istresao na porodicu. Samo želim da vam kažem, neću to više raditi. "
Kada hvalimo Boga za ono što nam se ne sviđa, dovodimo Boga u negativno i puštamo Njegovu moć da deluje. Druga mogućnost je da držimo zatvoren poklopac i da Ga ne puštamo u svoju negativnu situaciju. Verujem da onda postajemo toliko ogorčeni da se ne zahvaljujemo ni pod razno. Ne želim da postanem ogorčena osoba, te zato znam da sada moram da hvalim Boga i da Mu se zahvaljujem za sve okolnosti.
Dovodimo Boga u negativno tako što Mu zahvaljujemo i slavimo Ga.
2. Boga dovodimo u negativno tako što blagosiljamo a ne proklinjemo
Drugi način na koji Boga dovodimo u negativno je blagosiljanje a ne proklinjanje. Volela bih da sam to naučila mnogo ranije. Mogla sam sebi da uštedim puno nevolja.
Jakov 3:8-10 kaže: "A jezik niko od ljudi ne može pripitomiti, jer je nemirno zlo, puno jeda smrtonosnoga. Njime blagosiljamo Boga i Oca, i njime kunemo ljude, koji su stvoreni po obličju Božijem. Iz jednih usta izlazi blagoslov i kletva. Ne valja, ljubazna braćo moja, da ovo tako biva."
Reč „proklinjanje“ se ne odnosi na psovanje. To znači govoriti zlo o ili ne govoriti dobro o nekome. A reč „blagosiljati“ znači upravo suprotno, govoriti dobro o nekome. Čula sam istinitu priču koja mi je pomogla da shvatim šta se podrazumeva pod proklinjanjem i blagosiljanjem nekoga.
U Portlandu, Oregon, pastor i njegova supruga imali su ogromnih problema sa sinom. Kao šlag na tortu, otišao je od kuće i nisu čuli ništa o njemu tri ili četiri godine. Ovaj pastor je otišao kod hrišćanskog savetnika kojeg je vrlo dobro poznavao i nakon što je izlio svoje srce, savetnik ga je pogledao i upitao: „Već koliko dugo proklinješ svog sina?“
Šokiran ovim pitanjem je odgovorio: „Kako to misliš koliko dugo proklinjem svog sina?“ Savetnik je odgovorio: „Pa reč prokletstvo znači govoriti zlo o nekome ili ne govoriti dobro. I sve što si mi upravo rekao baš i ne govori dobro o tvom sinu. Koliko dugo to radiš? “ Pastor je spustio glavu i rekao: „Pa pretpostavljam da sam ga proklinjao ceo život. Nikada, nikada nisam imao nešto lepo da kažem o njemu. " A savetnik je rekao: „I nije pomoglo, zar ne?“ Pastor je odgovorio: "Ne."
Tada mu je prijatelj predložio: „Želim da izazovem tebe i tvoju suprugu da sledeća dva meseca, kada god vam padne na pamet vaš sin, da ga blagosiljate. Želim da se molite da ga Bog blagoslovi. Kada govorite o svom sinu u svom domu, želim da pokušate da se setite nečeg lepog o njemu. Želim da govorite dobro o njemu “.
Pastor je rekao: „Pa, sa ovim ne mogu ništa izgubiti, eventualno samo dobiti, tako da prihvatam.“ Otišao je kući i rekao svojoj ženi koja se složila i oni su počeli to da rade. Kada su se molili za svog sina, prizivali su Božiji blagoslov na njega. Kada su govorili o svom sinu, pokušali su da se sete nekih dobrih stvari u vezi njega. To su činili iz dana u dan.
Otprilike 10. dana pastor je bio u svojoj radnoj sobi kada je zazvonio telefon. Pogodite ko je zvao. Na drugom kraju telefona bio je sin. Rekao je: „Tata, nisam baš siguran zašto zovem, ali upravo sam tebe, mamu i celu porodicu imao na srcu i umu poslednjih nedelju dana i samo sam mislio da vas nazovem da vidim kako ste “. Otac je rekao: „Sine, tako mi je drago što zoveš.“ Morao se obuzdati da ne prođe pravo kroz telefon do sina. Razgovarali su nekoliko minuta, i otac ga upita: „Ne znam da li želiš ili ne, ali kako bi bilo da se nađemo u subotu na ručku?“ Odgovorio je: „Naravno tata, naći ćemo se.“
Došao je taj dan. Našli su se na ručku. Sin je došao u staroj odrpanoj odeći. Kosa mu je bila duga i raščupan. Dok bi pre otac bio vrlo kritičan i osuđivački nastrojen, ovaj put je došao sa stavom da prihvata svog sina i da ga blagosilja u srcu. Postavljao mu je pitanja i slušao njegove odgovore. Složio se sa njim tamo gde je to bilo prikladno. Na kraju tog ručka sin je pogledao preko stola i rekao je: „Tata, ne znam šta se ovde događa, ali nekako sam uživao biti s tobom.“ A otac je rekao: "I ja sam uživao biti s tobom, sine." Zatim je sin rekao: „Pa, tata, misliš li da možda samo večeras mogu da se vratim kući i prenoćim u svom starom krevetu i vidim mamu i porodicu. Samo večeras. “ Rekao je: „Naravno sine, voleli bismo da nam dođeš.“
Dok je otac šetao ostatkom tog dana, bio je pogođen u srcu shvatajući kakvu je razliku napravilo to što je prestao da proklinje sina i počeo da ga blagosilja. Te noći kada je sin bio u svom krevetu u svojoj spavaćoj sobi, otac je polako ušao tamo i seo. Rekao je: „Sine, hoćeš li mi oprostiti zbog svega kako sam se ponašao prema tebi tokom godina.“ A sin je odgovorio: „Naravno tata, oprostiću ti.“ I zagrlili su se. To je bio početak obnove te veze. Ali, zapravo gde je bio pravi početak? Pravi početak je bio kada su taj otac i majka počeli da blagosiljaju svog sina u svojim srcima.
Ne razumem to, ali na neki jedinstveni način Bog poštuje kada blagosiljamo druge i kada ih ne proklinjemo. Uberemo ono što posejemo. Ako posejemo proklinjanje, požnjećemo proklinjanje. Ako sejemo blagoslov, žanjemo blagoslov. Ja bih radije požnjela blagoslov, a vi?
Boga dovodimo u negativno blagosiljajući i ne proklinjući.
3. Boga dovodimo u negativno tako što opraštamo
Poslednji način na koji Boga dovodimo u negativno je opraštanje. Pogledajte Kološane 3:12-13: " Obucite se dakle kao izbrani Božiji, sveti i ljubazni, u srdačnu milost, dobrotu, poniznost, krotost, i trpljenje, Snoseći jedan drugog, i opraštajući jedan drugom ako ima ko tužbu na koga: kao što je i Hristos vama oprostio tako i vi."
Ovo mi se sviđa jer tu Gospod priznaje da imamo pritužbe jedni na druge. Ali takođe kaže onome ko se žali, kao što vam je Gospod oprostio, tako biste i vi trebali. Svi smo mi povređeni. Mislim da su naše najdublje boli one koje su nam naneli naša porodica ili nama bliske osobe.
Jedna od najdubljih povreda koju sam ikada imala bila je od mog oca. Moj otac je odrastao bez roditeljske ljubavi i pažnje, te nikada nije naučio kako da drugima izrazi ljubav i toplinu. Zaključila sam da me otac verovatno nikada nije voleo. A sve to je još zakomplikovalo što je moj otac imao problema sa pićem. Kako sam odrastala u tom domu, postajala sam sve više ogorčena iz dana u dan. Nije mi se svidelo kako moj otac razgovara sa mojom majkom. Nije mi se svideo način na koji je razgovarao sa mnom. U nekoliko navrata je bio nasilan, ali većinu vremena smo se međusobno ignorisali. Sećam se da sam razgovarala sa majkom i ona je rekla: „Jednostavno ne mogu da razgovaram sa tvojim ocem.“ Pa, ako ona nije mogla da razgovara sa njim, onda sigurno ne bih mogla ni ja. Da li ste ikada imali takvu situaciju? Bilo je teško. Da ste me poznavali u srednjoj školi ili na fakultetu, ne bih imala ništa lepo da kažem o svom ocu. Može se reći da sam ga mrzela.
Nekoliko godina nakon koledža čula sam govornika kako citira 1.Jovanovu 4:8 „Bog je ljubav“. A onda je govornik koristio 1. Korinćanima 13 da opiše Božiju ljubav prema nama. Kada kaže: „Ljubav je strpljiva, ljubav je ljubazna …“ govornik je predložio da se to pročita kao „Bog je strpljiv, Bog je ljubazan itd.“ Rekao je da je Božija ljubav prema meni bila strpljiva. Božija ljubav prema meni bila je ljubazna. Božija ljubav prema meni bi se nadala svim stvarima, trpela sve i podnosila sve. Nikad nisam pomislila na činjenicu da je Bog prema meni imao ljubav opisanu u 1. Korinćanima.
Dok sam odlazila sa tog sastanka počela sam razmišljati o svom ocu. Mislim da sam svih tih godina čekala da se moj otac dovede u red i da prestane da pije, pa ću ga onda voleti. Ali to je bilo kao da mi je Bog rekao: „Ney, ti si ta koja ima više svetlosti i više milosti. Moja ljubav prema tvom ocu je ljubazna. Moja ljubav prema tvom ocu je strpljiva. Moja ljubav prema tvom ocu se svemu nada, sve podnosi i sve trpi. Ney, želim da učiniš prvi korak ka njemu. ”
Krenule su mi suze kad sam shvatila da nisam imala Božiju ljubav prema svom vlastitom ocu. Činilo se kao da je Gospod učinio nešto novo u mom životu, ali sam znala da to neću moći imati u punini dok se ponovo ne vratim kući i rešim s njim.
Nekoliko meseci kasnije otišala sam kući sa stavom prihvatanja i ljubavi. Dok sam ulazila u kuću sa novim stavom prihvatanja, ljubavi i oproštanja prema njemu, pogodite šta? Otac je osetio moj duh. I kako sam bila ljubazna prema njemu, tako je i on uzvratio. Moj otac nije znao mnogo o tome kako se voli, ali je znao kako da malo odgovori na ljubav. Pomislila sam, da sam znala da će to toliko uticati onda bih već puno ranije bila ljubazna prema njemu. Dok sam još bila kod kuće, otac je otišao u prodavnicu haljina jednog od svojih klijenata i doneo mi 3 haljine na revers da ih probam. Nikada to ranije nije radio.
Kada sam otišla od kuće, počela sam razmišljti o tome kako Gospod kaže da poštujemo oca i majku kako bi nam bilo dobro i da bi dugo živeli na zemlji. Rekla sam Gospodu: „Ti si taj koji je smislio ovo poštovanje, hoćeš li mi molim Te sada pokazati kako se to radi.“ I Gospod je počeo da mi daje načine na koje sam mogla pokazati svoju ljubav roditeljima.
Prvi put u životu sam se zahvalila Gospodu za oca i majku. Prošlo je dosta vremena od tada i ovo će zvučati pomalo melodramski, ali ovo se zapravo dogodilo. Jednog dana sam samo sedela i zurila ispred sebe. Počela sam razmišljati o svom ocu. Zamislila sam, ako bi moj otac umro i ja otišala na njegovu sahranu, i videla njegov kovčeg, da li bih se kajala za bilo šta? Pomislila sam, da, zažalila bih što nikada nisam tražila da mi oprosti neke od mojih ružnih načina ponašanja u godinama odrastanja.
Zato sam u svom srcu odlučila da odem kući i zamolim ga za oproštaj. On je sebe opisivao kao neverovatno tvrdoglavog advokata. Tako da je razmišljanje o razgovoru sa njim bilo za mene vrlo zastrašujuće. Kad sam zamišljala taj scenario, mogala sam da vidim sebe kako ležim ispružena na podu i jecam iz dubine srca ne mogavši da izgovorim ni reč.
Sledeći put kada sam posetila roditelje, sačekala sam poluvreme fudbalske utakmice na televiziji i rekla: „Tata, znaš razmišljala sam o godinama svog odrastanja, koliko sam bila nezahvalna i neljubazna, bez ljubavi.“ Pa sam ga upitala: "Hoćeš li mi oprostiti?" Nastupila je pauza, on se okrenuo i pogledao me s tim treptajem u očima i rekao: "Ne." Nastavio je: „Ne sećam se svih tih stvari.“ A onda je spomenuo samo jedan slučaj. Znala sam da mi je važno dobiti odgovor od njega, pa sam upitala: „Hoćeš li mi oprostiti stvari kojih se sećaš?“ Odgovorio je: "Da." i odmah nakon toga je upitao: „Gde ideš na sledeće putovanje?“ Nikada me ranije to nije pitao. Dok sam izlazila iz sobe pitao je: "Kada ćeš sledeći put doći kući?" Odgovorila sam: „21. ili 22. decembra“. A on je rekao, „Vidimo se 21.“
Jednog dana nazvala me moja majka i rekla: „Dušo, tvoj otac je pronašao nešto u katalogu što ga je podsetilo na tebe, pa ti je kupio, sam zamotao i poslao UPS-om (kurirskom službom). Šalje ti iznenađenje.“ Jedva sam čekala da taj paket stigne. Nikada to ranije nije radio. Kada je konačno stigao, unutra je bio mali Melita aparat za kafu sa dve šolje u smeđoj putnoj torbici, jer je znao da volim kafu i da puno putujem. Dok sam to držala u rukama, pomislila sam: „Gospode, ovo mi znači mnogo više od Melita aparata za kafu sa dve šolje. Ovo simbolizuje odnos koji si Ti obnovio. “
Setila sam se da sam, kada mi se nije svidelo, svojom voljom odabrala da svoje gorušičino seme vere stavim na Gospodnju stranu i svojom voljom odabrala da oprostim ocu. Verujem da kada smo povređeni moramo sebi da postavimo pitanje: da li je moj Bog veći od moje povrede ili je moja bol veća od mog Boga? Mi smo ti koji biramo.
Ima toliko stvari za koje apsolutno ne postoje opravdanja. Ali nema ničega što je neoprostivo. Neko je rekao: „Oprostiti znači pustiti zatvorenika na slobodu, otkrivajući da ste zapravo vi taj zatvorenik.“ Moj otac nikada nije tražio da mu oprostim. Ali Bog je to tražio od mene i to je učinilo sve te razlike.
Možda razmišljate: „Pa Ney, šta ako je osoba kojoj treba da oprostim već umrla?“ Imam dobre vesti za vas. Bog nije ograničen vremenom. Isti je juče, danas i zauvek. Verujem da možete reći Gospodu šta biste rekli toj osobi da ste imali priliku i On će to prihvatiti.
Ukratko, postoji li neka negativanost u vašem životu? Ohrabrujem vas da hvalite Boga i da Mu se zahvaljujete.
Da li proklinjete nekoga? Neka vam Bog da milost da umesto toga počnete da blagosiljate.
Da li postoji duboka, duboka povreda? Neka vam Bog da milost da oprostite i time ćete dovesti Boga u negativno i osloboditi Njegovu moć da deluje.
(1) Jovan 16:33 (2) 1. Jovanova 5:4 (3) Matej 24:35 (4) Matej 17:20 (5) 2. Korinćanima 5:7 (6) Matej 26:37-38 (7) Matej 26:39
Uz dozvolu izdvojeno iz knjige, Vera nije osećanje, od Ney Bailey.
