Šta Bog očekuje od mene?
Ako ste poput mnogih hrišćana, onda želite da ugodite Bogu svojim životom. U isto vreme, iskreno, ponekad se umorite pokušavajući da živite hrišćanskim životom, jer ga doživljavate kao neki preveliki pritisak.
Kada sam bila ateista, greh mi nikada nije predstavljao problem. Nisam ga bila naročito svesna niti sam baš osećala neku krivicu. Međutim kada sam postala hrišćanka…whoa. Otkrila sam da postoje stvari koje radim a koje Bog ne želi u mom životu. Takođe sam postala svesna potrebe da volim druge, da čitam Bibliju, da se molim, da svedočim, da učim druge itd. Ponekada bih pomislila: "Bilo je mnogo lakše biti ateista“. Nakon što sam upoznala Boga, osećala sam ogromnu odgovornost da Mu udovoljim svojim životom. Čitala bih Bibliju i zapovesti, i činilo se da posle svakog narednog stiha samo mogu iskreno da kažem: „Da, dobra ideja. Moram to više raditi “.
Srećom, Bog me je naučio nečemu u Svetom pismu što me je potpuno oslobodilo ovog načina razmišljanja i preteranog osećaja odgovornosti i potrebe za velikim dostignućima, tako da sam iznova mogla da vidim Boga i duboko uživam u svom odnosu s Njim. U Pismu postoji važan princip koji se nalazi u Rimljanima, Galaćanima, Efežanima, 1. i 2. Korinćanima … svugde.
A to je: Bog ne zahteva savršenstvo u vama. Ne očekuje da budete poput Njega. Nikada nije mislio da možete živeti hrišćanskim životom, niti očekuje da zaista možete ispuniti Njegova sveta merila. Da je tako mislio, onda ne bi došao na zemlju da umre za vas. Ali jeste došao.
Isus je rekao gomili: " Budite vi dakle savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski." Dakle, istina je da Božiji zakoni i Njegove zapovesti zahtevaju savršenstvo. A ako bi nas Bog prihvatio na osnovu ispunjavanja Njegovih zapovesti, morali bismo biti savršeni. Nije ni čudo što je Isus došao da nas spasi od kazne za naše grehe!
Bog je svestan raskoraka između Njegovog savršenstva i vaše grešnosti. Čak i kao hrišćani, imamo stalnu napetost da pokušavamo da premostimo taj jaz, da bi se tako osećali prijatnije i bliže Bogu. Neki će pokušati da smanje jaz tako što će pokušati da umanje Božija merila: „Bog zapravo nije mislio …“ Drugi će pak pokušati tako što će želeti povećati svoje učinke: „Trudiću se još više …“
Šta Bog kaže o ovom jazu? Tamo je i uvek će tamo i biti. Ali vi, koji ste poverovali u Isusa, primili Ga u svoj život, oprošteno vam je, proglašeni ste pravednima i dragocenima u Njegovim očima, drži vas u Svojoj ruci i brine za vas. Potpuno ste Njegovi i On vas voli bezuslovno, uprkos jazu.
" Opravdavši se, dakle, verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista, Kroz kog i pristup nađosmo verom u ovu blagodat u kojoj stojimo, i hvalimo se nadanjem slave Božije."1
Međutim, vrlo je verovatno da ćete doći do tačke u svom životu kada ćete početi da mislite da Bog sada sigurno mora da očekuje neku vrstu otplate.
Svrha ovog članka je da vas spreči da upadnete u zamku osećaja da sada već morate da dajete neke rezultate za Boga jer ih On zasigurno već očekuje od vas. Sveto pismo upozorava na ovu opasnost, jer vam ona može oduzeti radost poznavanja Hrista.
Ozbiljno razmotrimo šta Bog kaže o vašem odnosu sa Njim. Pogledajmo osnovna pravila, koja je postavio u vezi odnosa sa Njim.
Kako ste postali hrišćani
Kada ste postali hrišćani, pogledajte težinu odgovornosti koju je Bog nosio u tom procesu u odnosu na vaš trud:
- Bog vas je izabrao pre postanka sveta i pozvao vas je da budete Njegovi.2
- Bog je došao na zemlju zbog vas3
- Bog je lično umro za vas, vaše grehe4
- Bog se pobrinuo da vam neko objasni evanđelje.5
- Bog vam je ponudio da uđe u vaš život.6
- Bog vam je dao želju da Ga poznate i da Mu odgovorite sa "da".7
- Okrenuli ste se ka Njemu i primili Ga.
- Bog je ušao u vaš život, proglasio vas pravednima i oproštenima i nazvao vas Njegovim.8
Postali ste hrišćani jednostavnim odgovorom vere Bogu. To je isti način na koji On želi da živite hrišćanski život … jednostavnim odgovorom Bogu u veri. Teret odgovornosti (i sposobnosti) ostaje na Bogu. Možda mislite: „To izgleda dovoljno jednostavno. U čemu je stvar? " Problem je u tome što se gotovo svaki hrišćanin kad-tad spotakne. Zašto?
U ljudskoj prirodi je misliti da se duguje Bogu za ono što je dao. Takođe je u ljudskoj prirodi da mislite da sada kada ste malo saznali o Bibliji ili o molitvi ili o tome kako pričati drugima o Bogu … da je sada došlo vreme da preuzmete odgovornost na sebe da budete „dobar hrišćanin“. Ali to je najbrži način da se ubije vaša radost u poznavanju Boga.
A ako sami i ne dođete do ovog pogrešnog zaključka, onda su tu, na žačost, drugi hrišćani koji su veoma dobri u tome da vam nametnu osećaj krivice, pritiska i očekivanja da budete učinkovitiji za Boga. Nadamo se da će vam ovaj članak dati razumevanje iz Svetog pisma o tome kako živeti hrišćanskim životom a da ne počnete osećati teret lažnih očekivanja da morate činiti za Boga. Pokazaće vam koliko vas Bog duboko voli i kako On želi da se odnosite prema Njemu.
Bog nije vaš odnos s Njim postavio tako da zavisi od vas, nego od Njega. Dozvolite mi da ilustrujem iz ovih stihova:
Kako smo prihvatljivi Bogu?
Proglašeni ste oproštenima Njegovom milošću (Njegovom dobrotom), zbog Isusove smrti za vas. Dobili ste Njegov dar oproštaja verujući da je Isus platio za vaš greh, zar ne? Niste zaslužili oproštenje. Jednostavno ste verovali Bogu kad kaže da vam je oprostio.
" A kad se pokaza blagodat i čovekoljublje Spasa našeg Boga, Ne za dela pravedna koja mi učinismo, nego po svojoj milosti spase nas banjom prerođenja i obnovljenjem Duha Svetog,"9 " U kome imamo izbavljenje krvlju Njegovom, i oproštenje greha, po bogatstvu blagodati Njegove,"10
Važi, pošto ste sada hrišćani, da li se menjanju pravila? Da li Bog sada ima dugačku listu očekivanja od vas? Ne. Onda možete pomisliti: „Čekaj malo. Biblija je PUNA zapovesti. Ne mogu da pročitam jedan pasus, a da mi ne kaže šta da radim. “ To je tačno. Ali dok vam Bog daje zapovesti, On vam takođe kaže da ih ne možete u potpunosti ispoštovati. U stvari, On vam kaže da, što se više koncentrišete na pokušaj da im se pokorite, to ćete više videti svoj greh.11 Takođe, što se više trudite, to više osećate da ne uspevate, te da zaslužujete Božiji sud i osudu, a samim tim se osećate sve udaljenije od Boga.
Apostol Pavle govori o ovoj frustraciji koju je i sam osećao. Pogledao je Božiji zakon i rekao: "Zapovest je sveta, pravedna i dobra.“ Ipak, koliko god se trudio da živi po njoj, on je i dalje grešio. Rekao je: "Jer hteti imam u sebi, ali učiniti dobro ne nalazim. Jer dobro što hoću ne činim, nego zlo što neću ono činim."12 Potpuno isfrustriran je rekao: "Ja nesrećni čovek! Ko će me izbaviti od tela smrti ove?" I njegovo rešenje je: "Zahvaljujem Bogu svom kroz Isusa Hrista Gospoda našeg."13
Sa osećanjima neuspeha, greha i osude treba se suočiti sa Svetim pismom. " Nikakva, dakle, sad nema osuđenja onima koji su u Hristu Isusu i ne hode po telu nego po Duhu."14 " Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama što Hristos još kad bejasmo grešnici umre za nas. Mnogo ćemo, dakle, većma biti kroza Nj spaseni od gneva kad smo se sad opravdali krvlju Njegovom."15
Dakle, kada gledate Božije zapovesti, ne pokušavajte da ih ispoštujete sopstvenim naporima … već zamolite Boga koji živi u vama da to proizvede u vama. Ako Bog kaže da volite, onda On ne očekuje da marširate sa oduševljenjem i pokazujete Bogu kako ste sposobni da volite. Umesto toga, želi da zavisite od Njega: „Bože, molim Te da živiš u mom srcu i učiniš da vidim ovu osobu kao što je Ti vidiš i da u moje srce staviš ljubav prema njoj na isti način na koji je Ti voliš. Ne mogu da je volim sama od sebe, ali se molim da u mom životu stvoriš Tvoju veliku ljubav prema toj osobi. “
Koja je razlika?
To je razlika između samostalnog pokušaja delotvornosti za Boga, naspram zavisnosti od Boga i oslanjanja na Njega da živi kroz vas. Ne sazrevamo u nezavisnosti od Boga, nego tako što ostajemo zavisni od Njega, i to je Njegov metod. On želi da uživate u slobodi i ljubavi što ste u odnosu sa Njim, verujući Mu, u zavisnosti od Njega. Ne očekuje da Mu dajete sopstvene podvige.
Biblija govori o Božijim zapovestima kao o „zakonu“. Sada kada ste hrišćani, više niste pod zakonom ili pod Božijim sudom i osudom - umesto toga imate oproštaj i večni život. Oslobođeni ste zahteva zakona.
Pavle je rekao, da se niko od nas " neće opravdati delima zakona, nego samo verom Isusa Hrista, i mi verovasmo Hrista Isusa da se opravdamo verom Hristovom, a ne delima zakona: jer se delima zakona nikakvo telo neće opravdati."16
Koliko se Pavle fokusira na Božije zapovesti i kako pokušava da ih ispuni? " Jer ja zakonom zakonu umreh da Bogu živim; s Hristom se razapeh. A ja više ne živim, nego živi u meni Hristos. A što sad živim u telu, živim verom Sina Božjeg, kome omileh, i predade sebe za mene. Ne odbacujem blagodati Božje; jer ako pravda kroz zakon dolazi, to Hristos uzalud umre."17
Pre nego što ste primili Isusa, bili ste daleko od Boga, mogli ste samo znati za Njegove zapovesti i bili ste pod Božijim sudom. Ali sada znate da Hrist i Njegov Duh žive u vama.
Bog kaže: " Daću zakone svoje u srca njihova, i u mislima njihovim napisaću ih; I grehe njihove i bezakonja njihova neću više spominjati."18 Dakle, umesto da je zakon izvan vas i da lebdi nad vama sa svojim zahtevima, Bog je stavio Svoj zakon u vaše srce i dok vas Duh Sveti menja, daje vam sve veću želju da radite ono što Mu se sviđa. Vremenom, kako budete rasli u svom odnosu sa Bogom, On će i dalje graditi u vama želju i sposobnost da živite sveti život pred Njim.
" Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božji, Ne od dela, da se niko ne pohvali. Jer smo Njegov posao, sazdani u Hristu Isusu za dela dobra, koja Bog unapred pripravi da u njima hodimo."19
Bog ima plan za vaš život, da ga koristiti na dobrobit drugih i za Njegovu slavu. Vaš odnos je sada sa Bogom, s Njegovim životom koji živi u vama i koji u vama stvara dobra dela.
Šta uraditi sa grehom?
Sada ću vam postaviti jedno pitanje: Šta ako tražite od Njega da uradi nešto u vašem životu ili da vas oslobodi određenog greha, a vi se i dalje borite sa njim? Šta ako i dalje vidite svoju lošu narav ili i dalje vidite sebe kako podležete iskušenju ili ako se ne uspevate moliti ili čitati Bibliju onako kako mislite da biste trebali? Šta onda? Da li bi to onda značilo da je došlo vreme da uzmete stvar u svoje ruke u vezi svog hrišćanskog života i počnete ulagati sav svoj trud u njega? Ne. Onog trenutka kada počnete da pokušavate da radite za Boga, sve više ćete videti svoj neuspeh, sve više ćete se udaljavati od Boga i sve manje radosti ćete imati u poznavanju Njega.
Hrišćaninu je lako pomisliti da Bog nagrađuje trud, jer je tako postavljeno celo naše društvo … budite odgovorni, trudite se, dajte sve od sebe … i bićete nagrađeni. Hrišćanin može da pogleda zapovesti u Bibliji i da razmišlja: "Da, ako se jako potrudim uspeću ovo da ispunim." I onda doživi veliku frustraciju, jer Biblija kaže da usredsređivanje na zakon donosi samo jedno … svest o sopstvenom grehu. Bog nije vaš odnos sa Njim postavio kao odnos truda i nagrade, nego umesto toga želi da Mu verujete da će u vašem životu proizvesti ono što Mu prija.
Sve dok živite na ovoj zemlji grešićete. Nikada nećete biti savršeni u ovom životu. Ne samo da vi to znate, već i Bog to zna. Dok prepoznajete greh u svom životu, priznajte ga i verujte Njegovim obećanjima:
" Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe naše, i očisti nas od svake nepravde."20
Budite strpljivi dopuštajući Bogu da vas menja
Usredsredite se na upoznavanje Boga. Nastavite da Ga bolje upoznajete kroz molitvu, čitanje Biblije, druženje i poučavanje sa drugim hrišćanima … sve je to dobro. Ali vaša vera ne počiva u vašem trudu, nego u Božijoj sposobnosti da radi u vašem životu. Isus je rekao da je to poput grožđa na vinovoj lozi. Isus je glavna loza a mi smo grane. " Budite (ili prebivajte) u meni i ja ću u vama. Kao što loza ne može roda roditi sama od sebe, ako ne bude na čokotu, tako i vi ako na meni ne budete."21
Isus je nadalje rekao: " Kao što Otac ima ljubav k meni, i ja imam ljubav k vama; budite u ljubavi mojoj."22
Šta uraditi sa Isusovime rečima „slušajte moje zapovesti“?
Poslušnost Isusu i tvorba onoga što On kaže je pravi stil života, način da doživite život u izobilju o kojem je Isus govorio i da se lakše uveriti u Njegovu ljubav prema vama. Isus reče: " Ako zapovesti moje uzdržite ostaćete u ljubavi mojoj, kao što ja održah zapovesti Oca svog i ostajem u ljubavi Njegovoj. Ovo vam kazah, da radost moja u vama ostane i radost vaša se ispuni."23 Isus želi da živite u skladu sa onim što On kaže da je ispravno i da iskusite Njegovu ljubav i da imate radost kao hrišćani. Ali poslušnost Njegovim naredbama je zapravo oslanjanjem na Njega dok pristupate tim naredbama.
Tako, kada vidim stih u Bibliji gde Bog kaže: „Učini ovo …“, odmah kažem Bogu: „Dobra ideja. Želim da moj život bude ugodan Tebi i molim Te da to ugradiš u moj život Svojim Duhom. Daj mi sposobnost da Te poslušam na ovaj način. Bože, krenula bih u katastrofu ako bih mislila da ja mogu ovo uraditi sama. Ali ja Te molim da promeniš moje razmišljanje ili radi u mom životu onako kako Ti misliš da treba, da bi se moj život uklapao u ovaj stih. “ Posle ove molitve, više se ne brinem zbog ovog stiha. Možda ću ga ispisati i naučiti, razmišljati o njemu, možda ga čak i naučim napamet. Ali moja vera da to tvorim ostaje u Bogu.
Oslobodio vas je zahteva zakona i poziva vas da počivate u Njemu, u zavisnosti od Njega … gde možete u potpunosti uživati u bliskosti sa Njim.
" Zato, braćo moja, i vi umreste zakonu telom Hristovim, da budete drugog, Onog što usta iz mrtvih, da plod donesemo Bogu."24
" A sad, umrevši izbavismo se od zakona koji nas držaše, da služimo Bogu u obnovljenju Duha …"25
" Jer je Hristos svršetak zakona: koji Ga god veruje opravdan je."26
" A onome koji ne radi, a veruje Onog koji pravda bezbožnika, prima se vera njegova u pravdu."27
(1) Rimljanima 5:1,2 (2) Efežanima 1:4; 2. Timoteju 1:9 (3) Jovan 3:16 (4) Rimljanima 5:8 (5) Efežanima 1:13 (6) Otkrivenje 3:20; Jovan 1:12,13 (7) Otkrivenje 3:20 (8) 1. Jovanova 3:1; Kološanima 1:13,14; Efežanima 1:4; Jovan 1:12 (9) Tit 3:4-5 (10) Efežanima 1:7 (11) Rimljanima 3:20 (12) Rimljanima 7:18,19 (13) Rimljanima 7:24,25 (14) Rimljanima 8:1 (15) Rimljanima5:8-10 (16) Galaćanima 2:16 (17) Galaćanima2:19-21 (18) Jevrejima 10:16,17 (19) Efežanima 2:8-10 (20) 1. Jovanova 1:9 (21) Jovan 15:4 (22) Jovan 15:9 (23) Jovan 15:10,11 (24) Rimljanima 7:4 (25) Rimljanima 7:6 (26) Rimljanima 10:4 (27) Rimljanima 4:5